Vuk Hamovic
Vuk Hamovic

Vuk Hamović

Vuk Hamović je rodjen u Beogradu 1949. godine. Njegov otac Ratomir – Rade Hamović poreklom je iz poznate srpske hercegovačke porodice. Kao školovan oficir, Ratomir – Rade Hamović se na početku II svetskog rata priključio borbi protiv fašizma i bio je istaknut učesnik NOB-a. Nosilac je niza odlikovanja, uključujući i orden narodnog heroja. Posle rata je imao čin generala, a izvesno vreme bio je i načelnik Generalštaba JNA. Vukova majka Ljerka – Jelena rođ. Durbešić poreklom je iz Hrvatske, predratni je komunista i učesnica NOB-a od 1941. godine.

Pored Beograda, Vuk Hamović je živeo i školovao se u Zagrebu i Skoplju. Na beogradskom Univerzitetu je studirao ekonomiju, gde je diplomirao 1972. godine. Dve godine kasnije je odbranio svoj magistarski rad iz oblasti planiranja privrednog razvoja.

Nakon studija Vuk Hamović se zaposlio u Energoprojektu, jednom od najvećih preduzeća u tadašnjoj Jugoslaviji. U Energoprojektu je obavljao razne poslove i brzo napredovao do mesta direktora Energodate, dela kompanije koji se bavi proizvodnjom i primenom informacionih tehnologija. Pod vodjstvom Vuka Hamovića Energodata je zabeležila najveće uspehe u svom poslovanju. Izmedju ostalog, u to vreme je, zajedno sa Institutom “Mihajlo Pupin”, tržištu ponudila TIM 100, prvi personalni računar proizveden u Jugoslaviji.

Vuk Hamović je sredinom osamdesetih godina prošlog veka preuzeo vodjenje poslova Energoprojekta oko naplate dugova širom sveta. Upoznavanje ove materije iz oblasti medjunarodnih finansija ga je, izmedju ostalog, navelo da 1988. godine napusti Energoprojekt i započne karijeru u privatnom sektoru. Prvo se zaposlio u medjunarodnoj konsultantskoj kući MIC, koja se bavila finansijskim aranžmanima i savetovanjem Vlada zemalja Južne Amerike. Nedugo zatim, sa svojim tadašnjim partnerom Aleksom Klormanom osnovao je MILNAH, prvu kompaniju za finansijski konsalting u bivšoj Jugoslaviji.

U MILNAH-u se zaposlio i Zoran Drakulić, sa kojim je Vuk Hamović odlično saradjivao. Njih dvojica su ubrzo osnovali sopstvenu firmu East Point na Kipru, dok je kompanija Yu Point bila njena podružnica za Jugoslaviju. Poseban poslovni uspeh East Point zabeležio je baveći se restruktuiranjem klirinških dugova izmedju Jugoslavije i SSSR-a i njihovim plasmanom na tržišta kapitala u Londonu i Frankfurtu. Želeći da se bavi isključivo finansijama, Vuk Hamović je svoj udeo u East Point-u prodao Zoranu Drakuliću 1991. godine i osnovao svoju kompaniju Yu Trust.

Krajem osamdesetih godina progresivne snage u zemlji zagovarale su široke društvene reforme i približavanje zapadnom obrascu tržišne ekonomije. Ovima se priklonio i Vuk Hamović. Sa beogradskim advokatom Srdjom Popovićem i prijateljima osnovao je nezavisni opozicioni nedeljnik Vreme. Ubrzo zatim postao je i jedan od finansijera predsedničke kampanje Milana Panića, koji se na izborima suprotstavio Slobodanu Miloševiću. Nakon što je Panić izgubio na izborima 1992. godine, Vuk Hamović je napustio Beograd i sa svojom porodicom se preselio u London. Odatle je nastavio da finansijski pomaže borbu protiv Miloševićevog režima.

Devedesetih godina Vuk Hamović je u Londonu radio u investicionoj banci GML International, koja se specijalizovala u poslovima trgovine medjunarodnim dugovima. Pored angažmana u GML International, bio je specijalni savetnik više zemalja Istočne Evrope za pregovore sa Pariskim i Londonskim klubovima.

Baveći se poslovima restruktuiranja dugova akumuliranih isporukama električne energije, Vuk Hamović je sa svojim saradnicima uvideo da su se u regionu Jugoistočne Evrope krajem devedesetih godina pojavile pretpostavke za funkcionisanje regionalnog tržišta električne energije. Iako ga je Zoran Djindjić predlagao za prvog ministra finansija u post-Miloševićevoj Srbiji,Vuk Hamović je sa kolegama iz bankarskog i energetskog sektora osnovao EFT Group. Ova kompanija danas je vodeći snabdevač električnom energijom državnih elektroprivreda, system-operatora i industrijskih potrošača u 20 zemalja Centralne i Jugoistočne Evrope, zemalja Baltika i Turske.